Istraživački centar Veljko Milković nudi nagradu od 100.000 dinara

Istraživački centar Veljko Milković nudi nagradu od  100.000 dinara za eksperimentalnu anti-tezu da oscilacije elastičnog klatna nisu efikasnije od rotacija. Svi koji žele da pobiju njegov rad i ono što su naučnici rekli o njemu, mogu se prijaviti preko sajta veljkomilkovic.com


Poslednjih godina sve više autora širom sveta u svojim knjigma i drugim štampanim publikacijama pominje Veljka Milkovića i njegova otkrića ili objavljuje rezlutate svog istraživačkog rada na ovu temu i tako daje doprinos daljem teorijskom i eksperimentalnom razmatranju ove oblasti.
Izumitelj Veljko Milković kaže da značaj mehaničkog dvostepenog oscilatora ne treba tražiti samo u materijalnoj koristi od upotrebe izuma. Zalihama nafte, gasa i čvrstog goriva na Zemlji već sada se može nazreti kraj.

To je činjenica zbog koje mnogi drže prst na obaraču. Strah od „energetske smrti“ već dugo igra značajnu ulogu u međusobnim odnosima velikih država i zato spoznaja da smo okruženi neograničenim izvorom energije ….

– Točak je verovatno najvažniji izum svih vremena, prisutan je gotovo u svim mašinama, pa se još uvek i savremeni konstruktori oslanjaju na sve njegove verzije. Međutim, postojale su velike kulture i civilizacije u južnoj, srednjoj i severnoj Americi koji nisu znale za točak – ili suprotno nije potvrđeno – istiće Milković.
Preteča točka zadire u praistoriju upotrebom drvenih valjaka, ali nedostajala je osovina za pravi točak – kaže Milković.

Prema dosadašnjim nalazima prvi grnčarski točak načinjen je u Mesopotamiji pre oko 5.500 godina, a pre oko 4.000 godina pronađen je i točak s paocima i vremenom kao ni u čemu drugom nastaće bezbroj maštovitih konstrukcija sličnih točku ili točkovima. Zamajac drugačije rečeno masivni točak koristi se za stabilizaciju i akumulaciju mehaničke energije, a remenice i zupčanici za prenos…
Slična forma prihvaćena kao najbolje rešenje, široko je zastupljena kod pogonskih uređaja kao što su turbine električnih centrala.
Poslednjih godina ispituje se trajanje rotacije samo usled inercije raznih vrsta točkova, zamajaca, rotora, diskova, zupčanika, remenica…
Forma točka se ne mora prihvatiti kao najbolje rešenje jer se oscilacije klatna mnogo efikasnija.

Knjiga Miodraga Dražića Anatomija kosmosa koji u njoj opisuje nemerljiv značaj dvostepenog oscilatora. Iz više razloga mehanički dvostepeni oscilator Veljka Milkovića prijatno bi iznenadio i samog Teslu…

Značaj mehaničkog dvostepenog oscilatora ne treba tražiti samo u materijalnoj koristi od upotrebe izuma. Zalihama nafte, gasa i čvrstog goriva na Zemlji već sada se može nazreti kraj. To je činjenica zbog koje mnogi drže prst na obaraču. Strah od „energetske smrti“ već dugo igra značajnu ulogu u međusobnim odnosima velikih država i zato spoznaja da smo okruženi neograničenim izvorom energije može povoljno da utiče na opadanje napetosti u svetu. Svet je imao sreću što dvostepeni oscilator nije otkriven u nekoj od moćnih naučnih institucija, jer bi verovatno dobio oznaku tajnosti za sva vremena, piše u knjizi.


I to nije sve poznati dr Peter Lindelman je napisao: “Većina otkrića na polju klasične mehanike načinjena su u 18. veku i sastoje se od tri Zakona kretanja Isaka Njutna. Zato bi bilo iznenađujuće i neočekivano da dođe do novog otkrića na ovom polju u poslednjih 10 godina. Međutim, izgleda da se upravo to desilo sa neobičnim osobinama dvostepenog mehaničkog oscilatora koji je dizajnirao Veljko Milković. Njutnov prvi zakon opisuje inerciju kao svojstvo mase. U njemu se navodi da „telo u mirovanju teži mirovanju, a telo u pokretu teži da ostane u pokretu, osim ako na njega ne deluje spoljašnja sila“. Drugi zakon opisuje odnos između sile akcije i rezultujućeg ubrzanja mase. U njemu se navodi da je „stepen promene inercije tela direktno proporcionalan sa silom koja deluje na njega“. Treći zakon opisuje reakciju mase u odnosu na referentne tačke. U njemu se navodi da „za svaku akciju postoji jednaka i suprotna reakcija“. Izučavanje klatna odnosi se na sva tri zakona kretanja. Kada je jednom u pokretu, klatno se kreće sve dok ga trenje u gornjoj tačci i otpor vazduha ne uspore. Njihanje opisuje složen skup ubrzavanja i usporavanja koje vrši gravitacija na masu klatna. Konačno, centrifugalna sila koju proizvodi inercija klatna u donjoj tačci je u savršenom balansu sa centripetalnom silom poluge sa koje visi klatno. Vekovima su svi mislili da je ovaj skup pokreta i sila u potpunosti shvaćen”

Takođe visoko mišljenje i radi Veljka milkovića dali su i o prof. dr Velimir Abramović koji je rekao da dvostruki oscilator ujedno je i najbolja mehanička analogija naizmenične struje, mora se priznati, bolja od bilo koje Tesline analogije…, dok je akademik prof. dr Bratislav Tošić istakao kako se može  proceniti da učešće gravitacionog potencijala u radu dvostepenog oscilatora iznosi oko 80% više od rotacija.